Kontakti:
Merrell Tuck-Primdahl, Work (202) 473-9516 Global mobile (202) 415-1775 mtuckprimdahl@worldbank.org VAŠINGTON DC, 12. oktobra 2005. – Oko 40 miliona ljudi u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi, te u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, oslobodilo se siromaštva u periodu 1998-2003, što je rezultat brzog rasta i smanjene nejednakosti, kaže se u današnjem izveštaju Svetske banke. Prema tom izveštaju*, broj osoba u Regionu koje žive u siromaštvu 2003. iznosio je 61 milion, odnosno 12 odsto stanovništva. To se poredi sa 20 odsto stanovništva koje je 1998. živelo u siromaštvu. Pregled potrošnje u domaćinstvu koristi se da bi se formirao indikator za poređenje životnog standarda u 27 zemalja koje su obuhvaćene ovim izveštajem. Za većinu zemalja korišćena je apsolutna linija siromaštva od 2 dolara dnevno, s obzirom na troškove grejanja i tople odeće koju zahteva hladna klima. Dodatnih 153 miliona ljudi u Regionu koji žive od 4 dolara dnevno ili manje smatraju se pre ekonomski ugroženim nego siromašnim. „U ovom izveštaju je prikazano kako su zemlje koje su već bile pogođene tranzicijom uspele da izvuku milione ljudi iz siromaštva nakon finansijske krize u Rusiji 1998. Ovaj preokret ukazuje na to koliko je rast značajan za stvaranje uslova za bolji život. Da bi oni bili održivi potrebno je više radnih mesta, za one koji ih nemaju, pogotovo u seoskim područjima i u nekim manjim gradovima u Regionu“, kaže Šigeo Katsu, potpredsednik Svetske Banke za Evropu i Centralnu Aziju (ECA). U izveštaju se preporučuje da se nastave reforme u preduzetništvu, da se podstiče razvoj sela i da se promovišu mogućnosti u regionima koji zaostaju. U ostale identifikovane prioritete reformi spadaju unapređenje pružanja osnovnih usluga i obezbeđivanje bolje, usmerenije društvene zaštite, naročito za siromašne osobe koje rade i decu. Prema ovom izveštaju, preporod rasta u periodu 1998-2003 dobrim delom su podstakle zemlje Zajednice Nezavisnih Država (ZND). Uloga Rusije je ključna, s obzirom na njeno bogatstvo u nafti i važnost u regionalnoj trgovini i migracionim tokovima. Istovremeno, integracija u Evropskoj uniji (EU) pomogla je da se tržišta prošire i da se reforme zaokruže u zemljama koje su joj pristupile. Kraj rata na Zapadnom Balkanu učinio je to područje poželjnijim za investicije i razvoj. U periodu 1998-2003. siromaštvo se smanjilo u većini zemalja u Regionu. Najveći stepen apsolutnog siromaštva nalazi se u siromašnim zemljama Centralne Azije, kao što je Tadžikistan, sa stopom siromaštva od 70 odsto, i na Južnom Kavakazu, gde je npr. Gruzija 2003. imala stopu siromaštva od 50 odsto. Ipak, najveći broj siromašnih i ugroženih u zemljama u tranziciji u Regionu nalazi se u velikim zemljama sa srednjim prosečnim dohotkom, kao što su Kazahstan, Poljska, Rusija i Ukrajina. U najvećoj opasnosti nalaze se mladi, stanovnici ruralnih područja i manjih gradova. Takođe su u velikoj opasnosti nezaposleni, zatim nedovoljno obrazovane osobe i osobe koje pripadaju socijalno zapostavljenim manjinama, kao što su Romi. Većina siromašnih radi. Odgovor siromaštva na rast. U izveštaju se otkriva da je u nekim od zemalja u kojima je došlo do brzog rasta – na primer u Rusiji i Kazahstanu – došlo do pomeranja raspodele prihoda prema siromašnima. To je imalo za posledicu brže smanjenje siromaštva nego što se očekivalo. Nasuprot tome, u Gruziji i Poljskoj raspodela se nije pokrenula prema siromašnima, tako da je u tim zemljama siromaštvo u stvari poraslo. Siromaštvo se najbrže smanjilo u glavnim gradovima. Rast nezaposlenosti. Veoma malo zemalja, čak i one koje su najdalje odmakle u smanjenju siromaštva, uspelo je da obezbedi dovoljno radnih mesta. Neuspeh u stvaranju radnih mesta znači da je sve manje zaposlenih, sem u nekoliko zemalja koje se brzo razvijaju, kao što su Kazahstan, Rusija i Ukrajina. U novim državama-članicama EU i u zemljama Jugoistočne Evrope stopa zaposlenosti, koja trenutno iznosi 56 odsto, u priličnoj meri je ispod takozvanog Lisabonskog cilja da stopa zaposlenosti bude 70 odsto, kako je zacrtala Evropska Unija. Nejednakost. U izveštaju se iznosi da je nejednakost, prema merenju potrošnje roba i usluga u domaćinstvu, smanjena u svim zemljama ZND. Situacija je bila manje jasna u Centralnoj i Istočnoj Evropi, Baltičkim zemljama i u Jugoistočnoj Evropi. Do 2003, nejednakost u potrošnji u Regionu mogla se porediti sa onom u relativno egalitarnim regionima, kao što je Istočna Azija, ili čak u nekim od najbogatijih zemalja na svetu. Međutim, velika regionalna nejednakost postoji, kako između zemalja tako i unutar zemalja. Mogućnost pristupa kvalitetnim uslugama. Prema ovom izveštaju, tendencije u pristupu obrazovanju, zdravstvu, zdravoj vodi, sprovođenju zdravstvene zaštite i grejanju manje su inspirativne. Nejednakosti uporno opstaju u pristupu kvalitetnom školovanju, zdravstvu, zdravoj vodi i struji. U nekim slučajevima one su se čak povećale, naročito u zemljama ZND. Na primer, u Tadžikistanu je kvalitet vode opao za sve sem za petinu stanovništva koja se nalazi na vrhu društvene lestvice. Uloga javne politike i buduće perspektive. U izveštaju se upozorava da će, ukoliko se tendencija rasta nezaposlenosti nastavi, manje ljudi biti izbavljeno iz siromaštva. Ako rastuće nejednakosti u kvalitetu osnovnih usluga ne krenu u suprotnom smeru, one će oslabiti blagotvorne efekte rasta. Da bi se rast pospešio i da bi se osiguralo da će to biti u korist siromašnih, autori izveštaja se zalažu za sledeće: - Dalje reforme u sektoru preduzetništva, da bi se podstaklo da resursi pređu iz starih, manje produktivnih firmi u nove, produktivnije firme;
- Politiku koja će promovisati rast poljoprivrede i sela uz pomoć integrisanja seoskih područja u ostatak privrede, u odnosu na tržišta rada i kapitala, pristup kreditima, trgovini i uslugama;
- Ulaganje napora da se u zaostalim regionima stvore veće mogućnosti;
- Poboljšanje kvaliteta osnovnih usluga i mogućnost pristupa tim uslugama za siromašne; i
- Dalje unapređenje društvene mreže socijalne sigurnosti.
„Pri sadašnjem nivou rasta, predviđamo da će do 2007. oko 40 miliona ljudi i dalje biti siromašno, a da će otprilike 110 miliona biti ekonomski ugroženo. S obzirom na ove činjenice i na pretnje koje stoje pred ciljevima ljudskog razvoja, bitno je da vlade rade na ubrzanom povećanju rasta i da obezbede da u njemu svi učestvuju“, zaključuje Asad Alam, vođa tima koji je pripremio izveštaj i direktor sektora u jedinici Svetske banke za rodna pitanja, siromaštvo i makroekonomiju, pri ECA. -- |
RSS