Контакт:
Београд - Весна Костић (011) 302-3723
vkostic@worldbank.org
Контакт - Вашингтон:
Merrell Tuck-Primdahl, тел. +1 202 473-9516
Моб. +1 202 415-1775
mtuckprimdahl@worldbank.org ВАШИНГТОН, 1. новембра 2005. – Већини земаља у транзицији у Источној Европи и бившем Совјетском Савезу недостаје прилика за запошљавање, а запошљавање се може подстицати само политикама које омогућују реструктурирање предузећа и побољшање инвестиционе климе, каже се у данас објављеном извјешћу Свјетске банке. Извештај под називом Повећавање могућности запошљавања у Источној Еуропи и земљама бившег Совјетског савеза анализира тржишта рада у 27 земаља у транзицији од пада комунизма пре петнаестак година. Он даје одговоре на три кључне групе питања: Како је трансформација привреде утицала на тржиште рада? Колико су земље напредовале и која су ограничења за отварање више и бољих радних места? Које политике могу помоћи у промоцији отварања нових радних места? Упркос економском успеху овог региона у преласку са планске економије на слободно тржиште, једно кључно подручје није показало довољно резултата – отварање продуктивних радних мјеста. “Ако се могућности запошљавања не побољшају, могло би доћи до застоја у значајном смањењу сиромаштва које је присутно у региону од 1998, што би подривало политичку подршку реформама,” упозорава Аруп Банерџи, руководилац сектора у Одељењу за економију развоја људских ресурса за регион Европе и Централне Азије (ЕЦА) у Светској банци, који је надгледао израду овог извештаја. “Иако се очекивало да ће у периоду транзиције бити незапосленост у одређеној мери, изненађени смо њеном упорношћу,” објашњава Јан Рутковски, главни економиста за регион ЕЦА и коаутор студије. “Многи радници који су због структурних промена изгубили посао нису успели да нађу нови, а приличан број их је назапослен већ више од годину дана, или раде у нископродуктивним занимањима. У неким државама новим чланицама Европске уније, као и неким земљама које приступају, стопа незапослености се изражава у двоцифреним бројевима. У земљама Заједнице независних држава проблем радних места лежи више у квалитету послова – која су мање продуктивна и нису добро плаћена,” објашњава Стефано Скарпета, коаутор извештаја, иначе саветник за тржиште рада и главни економиста у Одељењу Потпредседника Светске банке за развој људских ресурса и социјалну заштиту. Извештај саветује земље да побољшају своју инвестициону климу на такве начине који ће стимулисати предузећа да инвестирају и отварају продуктивна радна места. Он такође позива на предузимање мера којима ће се смањити трошак мобилности радне снаге развијањем тржишта стамбеног фонда и хипотека, као и бољег приступа могућностима доживотног учења и едукације одраслих. На основу анкете спроведене међу више од 4.000 власника предузећа и менаџера, аутори анализирају факторе који подстичу предузећа на улагања и запошљавање, или их од истих одвраћају. Економска и политичка неизвесност, корупција, високи порези и неефикасни судови сматрају се кључним чиниоцима у ограничавању предузетничких активности. Специфичне под-регионалне препоруке
Да би се отворило више и бољих радних места, владе и предузетништво у под-регионима треба да предузму следеће активности обликоване према специфичним околностима у датој земљи: У средњој и источној Европи, да би се решило питање велике незапослености, требало би више урадити на побољшању услова инвестиционе климе, успркос напретку постигнутом у последње време. Кључно је смањити трошкове покретања пословања, олакшати регистрацију имовине и ојачати спровођење уговора. Реформе пензионог система и система социјалне заштите такође су потребне као начин снижавања пореза на радну снагу. У југоисточној Европи треба предузети кораке за смањење административних препрека и смањење пореза на радну снагу, ово последње повезати са реформама пензионог система и система социјалне заштите. Осим тога, земље треба да спроведу институционалне и регулаторне реформе како би се развило прилагодљиво тржиште рада, где би кључна права радника била делотворно заштићена, а да при томе послодавци не буду безразложно ограничени у прилагођавању величине и кадровске структуре своје радне снаге. У земљама Заједнице независних држава са средњим дохотком (као што су Казахстан, Русија и Украјина), незапосленост је нижа, али је висока подзапосленост (запосленост на местима са нижим нивоом квалификација него што их запослени поседују), јер многи људи раде на нископродуктивним радним местима. Главни приоритет је смањење административних препрека, као и дерегулација радних односа и фокусирање на спровођење кључних стандарда радне снаге. Такође, уколико би се увели програми за збрињавање незапослених који би помогли отпуштеним радницима, мање људи би се и даље држало бесперспективних радних места ради преживљавања. У земљама Заједнице независних држава с ниским дохотком на Кавказу и у Средњој Азији, окружење карактеришу неразвијене институције, лоше управљање и непоуздана инфраструктура. Савети за под-регион укључују континуирани развој институција тржишне економије и смањење ризика везаног за отварање нових предузећа. Сиромашне земље Заједнице независних држава такође треба да побољшају поузданост јавне инфраструктуре, уклоне отежавајуће царинске препреке и трговинска правила као и да подстичу инвестирање у људски капитал у пољопривредним регијама, будући да је тежиште радних места у овом под-региону углавном у пољопривредном сектору. “Будући да радна места отварају нова, мала, приватна предузећа, владе требају да истрају на реформама којима се ствара повољно пословно окружење. Програми запошљавања и политике усмерене на преквалификацију радника и помоћ незапосленима неће бити довољне да реше основни проблем,” закључује Скарпета. | 
RSS